USA 2007

1 slika = 1000 reci...

http://picasaweb.google.com/djordje.jovanovic.032/USA2007/

 Uzivajte u pogledu sa Empire State Building-a ... dok ne napisem nastavak ;)

Comments (2) Posted to Generalna 10/03/2007 Edit

Naslov clanka: ... JOJ ... :)

Par puta sam dolazio sa namerom da napisem blog, ali nisam znao odakle da pocnem... Svaki put bi rekao 'joj kako da pricam ljudima sta se desavalo ?!' A desilo se doooosta toga... Kao sto se to uvek radi, pocecu od pocetka... Pricacu vam sve, od kako sam vezao pertle u Beogradu kad smo polazili na aerodrom, pa sve do ovog 'plasticnog' grozdja (sto kod nas drze u izlogu mesare) koji nema apsolutno nikakav ukus! Moram da napomenem da nikako nismo bili svesni naseg odlaska u Ameriku. I polazimo na aerodrom, nista, kao da neko drugi ide... a mi ga pratimo... Kad ono, dodje momenat da se ukrcamo, nema nikoga, pozdravismo se sa ljudima koji su dosli da nas isprate. Shomi i ja, 'ladni... kao da se nista ne desava. Kao da idemo u Ovcar Banju (ko ne zna, to je banja kod Cacka) na uranak. Usli u avion... nista... Kad smo uzleteli, malo nam je bilo cudno, ali ipak nista. Nema nikakve presije, nista specijalno... ili smo mi sve to dozivljavali kao nesto mnogo veliko i mnogo ushiceno. Ubrzo po poletanju, razletese se one stujardese, donesose nam klopu. Btw, leteli smo Britishom. Po mom misljenju, ubedljivo najgora avio kompanija. Jednostavno, odvratna jela u avionu imaju :) Sendvici koji smo dobili... tek nesto da pregrizes, cisto da isprljas zube, da zeludac pomisli da je nesto radio... Jedan je bio vegetarijanski, njega sam samo odlozio do Shomija, njemu se svideo. Meni, naravno, ne! Ovaj drugi sa piletinom sam smaz'o :) Doletesmo do Londona (btw, videli smo Stamford Bridge, stadion Celzija). Odvratna klima! Naoblacilo se, neka sitna kisa pada... a kazu da je 3/4 godine takvo vreme... Nije ni cudo sto su Englezi 'nak'i ! ;) Prevezao nas bus do terminala sa kog treba da poletimo za New York. Imali smo pauzu sat ipo. Malo smo vrsljali po aerodromu i svim onim shopovima. Bili smo u prodavnici viskija, gde ima oko 500 vrsta. E da, da nisam video u avionu, i da nisam video Stamford Bridge iz aviona, mislio bi da smo sleteli u New Delhi. Aerodrom je bio prepun Indijaca! I kad se to pomesa sa Englezima, dobijes neverovatno ruznu naciju. Na celom aerodromu smo videli samo jednu lepu devojku... Ni ne slutimo sta nas ceka kad dodjemo u USA... I tako, doslo vreme da se ukrcamo u avion za NY. Veliki avion, dosta mesta... + sto nije sve popunjeno... pa su neki lezali i na 2-3 sedista. Gledali smo neke filmove, spotove, utakmice, to je mozda najbolji deo aviona. A onda... onda je dosla engleska hrana. Rucak! Pa ja mislim da ono u zatvoru ne daju. Jeli smo... ja ne znam sta je ono... neke bobice, neki pirinac... sa nekim sosom koji je odvratan... i neke male kuglice od mesa (ja se nadam da je ono bilo meso...). Ma ljudi, uzas! Podgrejano u nekom tanjiricu.. ma da povratis! Jedino sto je valjalo, to je cheezcake, sa prelivom od jagode. To je stvarno odlicno, to mora svako da proba ko bude isao u Englesku ili Ameriku. Anyway, od toga se nisam nesto najeo, tako da sam gladovao do Amerike. Tako mi i treba kad ja, ovca, nisam kupio da jedem na aerodromu. Sve se nadam, jescu u avionu... A jos jaci sam ispao glupak sto nisam stavio neke sendvice u ranac! A nudili ljudi, ja nisam 'teo... Ako vam neko ikad bude nudio sendvice pred put, ne odbijajte nikako! ;) (paz' Boga ti, ovaj blog postade naucno-obrazovni). I konacno, sletesmo u tu Ameriku. Aerodrom 'JFK', najveci aerodrom u New Yorku. Izlazimo, prolazimo kroz tunel, i taman pomislih, samo mi sleteli, brzo cemo da izadjemo... Malo sutra! Kad izadjose Japanci, Koreanci... QQUUU!!! Cekasmo mi jedno sat ipo na aerodromu... Izadjosmo konacno, usli smo u bus, i pravac Atlantic City. Taj put je trajao jedno 2ipo-3 sata. Prvo sto smo videli, shljashte kazina! Iskrcase nas pored neke kuce, ubacise sve u te kuce, samo ostadosmo Shomi i ja, i jos par ljudi. Kazu 'cacani, vi idete u Celzi!' Podjosmo mi, isli smo nekih par minuta, prodjosmo pored evangelisticke crkve, i odma' pored je bio nas prvi smestaj. Velika kuca... Prvo pomislih 'nije nesto...' , a onda smo usli unutra, u nas apartman, i videli da to nije NISTA! Trpezarija, 3 sobe i jedno kupatilo. BEZ IKAKVOG NAMESTAJA! 2 dana pre nas, dosla je prva grupa Cacana, i oni su tu zatekli samo 6 duseka nabacanih u jednu sobu. PRAZAN STAN ! Do duse, uspeli su da nabave jedan sto sa 3 stolice... Uvedose nas u nasu sobu... 2 duseka... A mi, naravno, nismo poneli nista od posteljine, a Boga mi ni cebe niti bilo sta cime bi mogli da se pokrijemo... Uglavnom, za to prvo vece, snasli smo se nekako. Pokrivali smo se nekim peskirima, i obuceni smo spavali. Sutradan smo vec kupili cebad, al' i dalje smo se smrzavali jer je kuca letnja, a u maju je i dalje hladno. Opremili smo se i sa mobilnim telefonima i karticama. Mada, poneo sam 2 telefona iz Srbije. Jedan za Americko trziste, jedan za nase. I naravno, kao sto to obicno biva, ni jedan nije radio. A i bolje, izbeci cu da kazem svojima gde zivim i kako mi je. Drustvo nam je bilo extra! Odlicno smo se slagali. Svi smo se manje vise znali, tako da je bilo lakse. U jednoj sobi smo spavali Shomi i ja, u drugoj Dule i Lazo (momci su inace iz kragujevca, ali studiraju u Cacku), i u trecoj sobi Filip (brude), Dzon, Petro, Pajo (pajkan man) i Aco. Sutradan su stigli Kovac i Milenko (popularni 'MilenCo'). Oni su se smestili kod nas u sobu. U medjuvremenu smo nasli i treci dusek, tako da smo spavali nas cetvorica na 3 duseka. Komocija! :) Posle dan-dva, dosla je Sanja (devojka iz Beocina, al' studira u NS-u). Dosla zbog Kovaca smekera. Nema veze, svi smo je prihvatili, i prozvasmo je 'Sneza'. Sneza... pa zbog Snezane i 7 patuljaka.. samo sto je nas bilo 11 :) Al' sto se kaze 'kuca nije tesna, kad pascad nisu besna'. Malo organizacije, i sve je bilo extra. Ubrzo zatim, Kovac, Shomi i ja nadjosmo mikrotalasnu za 25$. Naravno, uzesmo, i od tada sendvic prestaje da nam bude jedini obrok. Posle par dana sam video da se komsije sa sprata sele u drugi grad i da je njihov apartman ostao otkljucan. Samo sam otisao po Kovaca i Shomija, i donesmo jos jedan dusek, posudje i SPORET !!! Onda smo se organizovali, isli u shoping. Skupljali svi zajedno pare. Pravili klopu! Dzon i ja smo bili glavni u kuhinji. Petro je spremao najbolji sendvic, popularno 'sendviche'. Spremao sam spanac, przili kobasice, virsle, jaja... Spremali smo i supu, naravno, iz kesice. Napravili smo raspored, kad ko cisti, kad ko pere sudove, kad ko ide po hleb. Sve je bilo extra! Sve do jednog dana, tacnije 7 dana od naseg dolaska, kada su dosli 2 debila preko kojih smo i dosli u Ameriku, da nam kazu da posao koji je trebalo da radimo u kazinu, nema! Navodno, oni su podmicivali nekog menadzera da zaposli ljude u kazinu. Istina, oni su prethodne godine tako zaposlili 20ak ljudi, ali onda su postali halapljivi i doveli 160 ljudi u Ameriku. E pa tog menadzera je neko odruk'o i on je valjda dobio otkaz ili neki nadzorni organ, pa on nije mogao vise da nas zaposljava. Sto znaci... 160 prevarenih ljudi !!! iliti... PREVARA ! Karavan, agencija preko koje smo i dosli u Ameriku, za sve to vreme nista ne zna. A i da zna, ne verujem da bi se nesto cimnula... Jedan od te dvojice klipana, dosao je i rekao to, i posao na vrata. Mi nismo bili tu, ali ovi momci sto su bili, prvo nisu mogli da se opasulje sta im ovaj prica. Da das 2200evra, i da prevalis toliki put, da bi on ladno dosao i rekao da nema nista od garantovanog posla! Posle toga, bi sta bi... ne bi da pisem na blogu. :) Uglavnom, prosao je bez batina... velikih... Al' onda dodje ovaj drugi bil.de, i onako, sarkasticno poce da prica, da se zajebava. I tu bi sta bi, ni to necu detaljisati... Uglavnom, jedva su izasli iz kuce, sa obecanjem da ce se pokidati dok nam ne nadju poslove. Svaki dan su dolazili na raport... Stalno su kukali 'dajte nam sansu do 1og,' pa onda 'da vidimo sta ce biti 5og'... Mi izlazili u susret, prihvatali sve to... A oni sabani dolazili sa nekim sitnim poslicima, koji cak nisu ni sigurni, samo da nam zamazu oci. Jednom dosao lik i kaze 'imam za sve vas po 2 posla u Ocean's Citiju'. Mi, super - ajmo. Spakova on nas u neki kombi, otisli u OC. Dosli na boardwalk, kaze on nama "ajde sad vi sto znate engleski dobro, idite levo po radnjama trazite posao, a ja cu sa ovima sto znaju slabije, desno". Uzas! Naravno, tu nista od posla. Prvo zato sto svi cekaju sezonu da pocne, a drugo sto mi jos uvek nismo imali Social Security Number, bez koje niko nece da te zaposli. A ona se dobija 2-3 sedmice posle apliciranja. Posle toga dovedose nekog lika, kao on ce da nas zaposli... i on odvede nas cetvoricu u Ocean's City, kao ima posao za nas. I tu ispala za posao, ja uspem da dobijem posao u nekoj piceriji. Radio sam jedan dan. 8 sati sam stajao, nisam smeo da se naslonim na zid, a kamoli da sednem negde. Menadzerka neka vestica... uzas! Ostali momci su naizmenicno isli kod nekog Dzoa, radili su landscaping. Sisali travu, sadili cvece, kopali kanale za cevi, prenosili pesak i zemlju. Uglavnom, uzas od rada, ali ih sve isplati na kraju dana. On ne trazi SSN niti bilo sta, trazi samo da se pokidas od rada. I tako sve bi, dok jedan dan nisu dosli i rekli, ajde 5 ljudi koji najbolje znaju engleski, imamo posao u jednom restoranu za njih. Spremise se ljudi, odose, radili 5 sati, dosli kuci, i dovode njih dvojicu. Sklapali su stolice, menadzer im rekao, zvacu vas kad god bude trebalo nesto slicno da se uradi. Momci popizdeli! A ko ne bi ?! Tu smo im trazili da nam vrate pare koje smo im dali. Naravno, nemaju dovoljno tu, jer su potrosili na nove automobile, odecu, nakid... A dolazili kao neki smekeri u Cacak, glumeli neke face... A sad su manji od makovog zrna! Dobili su par samara, ali to je mnogo malo sta je trebalo da dobiju! I nekako smo ih pustili posle par sati... Uz njihovo obecanje da ce zvati Srbiju, i da ce im oni poslati pare za sve nas. Kuca neko na vrata ujutru, ja cujem, ali se ne budim. Pogledam na vrata, ustao Mihailo. Kucanje se i dalje cuje ali se cuje i zenski glas 'open up! police!' Au, ko zna sta je sve proslo nama kroz glavu! Dosla inspektorka sa jos par pandura, prijavile nas one gnjide da smo ih maltretirali, drzali zatocene, bla bla... Oni dosli da provere sta se desavalo. Mi im lepo ispricamo, inspektorka vidi koliko je sati i lepo nam pomogne da izvucemo ovome pare. Napisali smo neku izjavu da cemo uzeti svi po 1000$ kao nadoknadu sto smo ispaljeni za posao. Ni to nije lose! Bolje ista nego nista! Uzesmo mi te pare... I onda smo poceli da se razdvajamo. Shomi i ja smo dosli na vikend kod njegovih rodjaka u New York. Proveli smo se extra, dosta smo obisli, jeli domacu hranu!!! Gibanicu, zelenu sarmicu, ajvar... Ne znate kakvo nam je to bilo osvezenje u tom trenutku! :) Oni su nas pozvali da ostanemo kod njih, da ce nam oni naci posao... Otisli smo u AC, uzeli pare, u medjuvremenu sam se zaposlio u nekom CandyLand-u. Isto smor od posla... A radili smo svi jednom sedmicno u nekom Convention Hall. Tu se odrzavaju koncerti i tome slicno... Dolazila je Fergi, Gven Stefani... Bili su neki box mecevi za titulu u raznim kategorijama. Videli smo Vitalija i Vladimira Klicka. Tu smo radili kao security ili kao usheri. Usher je covek koji stoji na gate-u ili ulazu u dvoranu, i pokazuje ljudima u koji red treba da sednu. Totalno debilno, zar ne? Takva je cela Amerika uostalom... Nabavili smo i kos, igrali smo basket. Ziveli smo 50ak metara od plaze. Svaki dan smo isli na plazu... Sad vi kazete 'WOW', ali nije bas toliko extra ziveti pored plaze. Dosadi malo... postane monotono... E da, neki Amer me je ucio da surfujem. Od 8 pokusaja, 6x sam pao a 2x sam ostao na dasci. Nije lose za pocetak! I onda se ja primio, hteo da kupim dasku... Otisao da vidim koliko kosta... pa samo 750$ :D Basket je jeftiniji ipak :) Drzali smo se njega! 11. jun Shomijev rodjendan! Dosao sam sa posla oko 11h. Vratio sam se sa Jovanom. E sad sto je bitna Jovana, pitate se... E pa Jovana je jedna mnoooogo dobra devojka, iz Cacka. Nije zivela sa nama ali je stalno dolazila, i ona nam je donosila njen lap top, kako bi smo proveravali mail i tako to... Mnogo sam je zavoleo, bila mi je kao starija sestra. Ona mi je i pomogla da dobijem posao u tom CandyLand-u. Da se vratim na pricu... Dosli smo kuci, a iza kuce su svi postavili stolove i stolice (k'o na slavi!) i uveliko traje slavlje. Tu smo se extra proveli, to je bila i nasa poslednja noc u Atlantic Citiju... Sutradan smo otisli za New York. Ispatili su nas ukucani, bilo je malo tuzno... I dodjosmo u NEW YORK! to be continued... ;)

Comments (13) Posted to Generalna 06/28/2007 Edit

Stigli smooooooo :)

Stigli smo, smestili smo se, nismo bas nesto zadovoljni, ali bice bolje. 

Comments (7) Posted to Generalna 05/16/2007 Edit

Pomeren let !

Juce iz radoznalosti pozovem agenciju preko koje idemo u USA, cisto radi reda, pitam ih za nas let... I gdja. koja se javila kaze da mi je let 14og maja, a Mihailu 12og !!! A 10x smo rekli da nas ne odvajaju, da nas stave da letimo zajedno, da cemo ziveti zajedno... Ali njih briga, vazno im je da damo pare, a posle ko nas shisha! Sramota! Daj Boze da u ovoj drzavi ne funkcionise sve tako! Jako su neozbiljni...  Pa zamislite 14oro Cacana ide u Atlantic City, a samo ja idem 14og maja, svi oni 12og! DA POLUDIS!

I danas ih zovnem da vidim sta su uradili, i rekose da su Mihaila pomerili za 14i maj... Naopako da je bilo drugacije!

Presli smo 1001 prepreku na putu za Ameriku... Sta dalje? Pa, ja cekam jos 100 prepreka! Bez njih se izgleda ne moze :( 

Comments (1) Posted to Generalna 04/27/2007 Edit

Dobili smo vizeeeeeeeeee !!!

E pa ljudi, Shomi i ja smo u sredu dobili vize. Neko lakse, a neko teze, no dobro... Uglavnom, 12og maja nam je zakazan let! Danas smo izvrsili poslednje uplate, rezervacija karte, karta, itd. Tek sam sad svestan toga da odlazim u Ameriku, sve do danas mi je toliko bilo nestvarno...  Vec sam poceo da se pozdravljam sa drustvom

Comments (5) Posted to Generalna 04/10/2007 Edit

Predali smo papire...

U petak sam imao bas tezak dan... Imao sam neke sastanke po Beogradu, i posle toga sam popunjavao papire za Americku Vizu... Bolela me glava ceo dan!

Vazno je da je sa tim papirima (nadam se!) gotovo !!!

Sad samo cekamo poziv u ambasadu na neki interview i da se konacno pakujemo.

Toliko za sad, sledeci put se javljam sa nekim drugim info. vezanim za put u Ameriku :)) 

Comments (3) Posted to Generalna 02/01/2007 Edit

Tandaraaaaa

Evo jedan kratak uvod! Trebalo bi u maju da odem u Ameriku sa mojim drugarom Mihailom, pa sam napravio svoj blog kako bi pisao na njemu sta mi radimo, kako smo, kako se provodimo. Naravno, to je zbog toga sto bi me mrzelo da kucam 15 mailova, i zato sto bi se sigurno neko naljutio jer njemu nisam poslao mail. A ko zna koliko cu uopste imati vremena za ovo...

E pa eto, ovo je moj I blog i prvi dan :D 

Comments (13) Posted to Generalna 01/19/2007 Edit